InspirationsLeadershipŠta god da radiš…Ne paniči!
Život često donosi neočekivane izazove koji mogu izazvati anksioznost. Bilo da su u pitanju zahtevne situacije na poslu, globalne krize ili brze promene, važno je da ostenete smireni i fokusirani na ono što možete da kontrolišete. Panika i prekomerna briga neće pomoći – naprotiv, mogu dodatno pogoršati situaciju. Umesto toga, težite racionalnom pristupu i radite na minimiziranju stresa. Ključ je da ostanete pribrani i pronađete rešenja koja vas održavaju uravnoteženim i prizemljenim.
Mentalne prečice
Psihologija nam pruža korisne alate za bolje rešavanje izazovnih situacija. Jedan od ovih alata su heuristike – mentalne prečice koje nam pomažu da brzo rešimo složene probleme. Heuristike su brze, efikasne i često tačne, ali ponekad mogu dovesti do pogrešnih zaključaka. Na primer, heuristika dostupnosti utiče na to kako percipiramo rizik na osnovu toga koliko lako možemo da se setimo određene situacije. Ovo objašnjava zašto se mnogi ljudi više plaše letenja nego vožnje, iako je verovatnoća saobraćajne nesreće mnogo veća.
Iako je mnogo verovatnije da ćete poginuti u saobraćajnoj nesreći, svaka pad aviona odmah postaje glavna vest. Konkretno, 1 od 105 ljudi može poginuti u saobraćajnoj nesreći, u poređenju sa 1 od 5 miliona u padu aviona. Saobraćajne nesreće se dešavaju svakog dana i retko dospevaju na naslovne strane vesti ili u večernjim emisijama. S druge strane, padovi aviona su predmet intenzivnog medijskog izveštavanja, što iskrivljuje našu procenu njihove učestalosti i rizika.
Zašto se ljudi brinu uprkos podacima?
Ovo je povezano sa još jednom heuristikom koja se naziva efekat uokvirivanja (framing effect) – način na koji su informacije predstavljene može značajno da oblikuje našu percepciju. Na primer, da li biste pristali na operaciju ako vam kažu da postoji 5% verovatnoće smrtnog ishoda? A šta ako vam kažu da operacija ima 95% uspešnosti? Informacija da operacija ima 95% šanse za uspeh zvuči mnogo optimističnije nego da postoji 5% šanse za neuspeh, iako obe tvrdnje opisuju istu stvarnost. Istraživanja pokazuju da su ljudi skloniji da pristanu na operaciju u drugom slučaju, dok je u prvom verovatnije da će je izbegavati.
Ove mentalne „varke“ utiču na donošenje odluka u svakodnevnom životu. Prepoznavanje ovih kognitivnih pristrasnosti prvi je korak ka tome da ih prevaziđemo. Kako je poznati psiholog Danijel Kaneman, osnivač teorije kognitivnih pristrasnosti, jednom rekao: „Prvi korak u izbegavanju grešaka u rasuđivanju jeste da priznamo da one postoje.“
